У школи смо учили да је земља сфера, па онда да је елипсоид (спљоштена на половима), па да је крушколика, и на крају завршимо са термином „геоид“, што ће рећи да је земљолика. Шта кажу цифре?
Средњи радијус Земље је, мање више, 6371 км (средњи пречник би дакле био ~12.742 км), јер се рачуна као (2 × екваторијални радијус + поларни радијус) /3. Екваторијални радијус је 6378 км, а поларни 6357 км, односно 14 км мањи од средњег радијуса (или, ако посматрамо кроз пречнике, екваторијални пречник је 14 км већи, а поларни 28 км мањи од средњег). Ако посматрамо Монт Еверест (~9 км изнад нивоа мора) и Маријански ров (~ 11 км испод нивоа мора), видимо да је разлика међу њима око 20 км, нешто мање од разлике између поларног и екваторијалног радијуса.
Видели смо сви рељефне глобусе, и баш су... рељефни. Али да ставимо бројке у сразмеру. Рецимо да правимо глобус пречника 40 цм. То би значило да разлика између Монт Евереста и Маријанског рова треба да буде 40 цм × 20 км / 12742 км = 0,06 цм, односно нешто више од пола милиметра. Мада, ко би купио такав „рељефни“ глобус...
Иначе, билијарска кугла је пречника 57,2 мм ± 0,127 мм. Ако бисмо Земљу направили у величини билијарске кугле, највеће одступање било би 28 км * 57,2 мм / 12742 км = 0,126 мм. Дакле, билијарска кугла боље апроксимира Земљу од рељефног глобуса.
Следећи пут кад неко пита ког је облика Земља, најтачнији одговор је - савршена сфера, онолико колико је то билијарска кугла.
(Иначе, спљоштеност Земље је први измерио Никола Луј де Лакај, који је именовао сва она сазвежђа јужног неба која носе називе по инструментима - Телескоп, Микроскоп, Винкла, Сат...)