Povišena telesna temperatura

Izbor lekova za snižavanje telesne temperature (antipiretici) zavisi od uzrasta pacijenta i prisutnog ili mogućeg krvarenja. Inače, povišena telesna temperatura je odbrambeni mehanizam samog organizma i u tom smislu je poželjna, sve dok ne postane opasnost po samog pacijenta (preko 40°C). Ako je potrebno sniziti telesnu temperaturu, prvo treba primeniti tuširanje mlakom vodom.Ako se ovo pokaže dovoljnim, ne treba ni pribegavati lekovima.

Do 7. godine života glavni antipiretik je paracetamol (Febricet). Od sedme do 14. godine moguća je primena ibuprofena (Brufen). Tek od 14. godine starosti dozvoljena je i upotreba acetilsalicilne kiseline (Aspirin, Anbol, Midol, Andol). Deci ne treba stavljati alkoholne obloge, jer koža dece nije dovoljno razvijena pa alkohol prolazi kroz kožu u krv.

Grip i prehlada su virusne bolesti, a kod njih se najčešće koriste antipiretici. Upotreba acetilsalicilne kiseline kod dece do 14. godina obolelih od virusnih bolesti uzrokuje „Rejev sindrom“. Rejev sindom obuhvata pojavu „masne jetre“, jetra postaje tvrda na dodir i uvećana, ali je žutica retka. Javljaju se i promene na bubrezima, ali je najozbiljniji deo Rejevog sindroma encefalopatija (poremećaj u funkcionisanju mozda). Ukoliko se ne otkrije na vreme, može nastati trajno oštećenje mozga, pa i smrt. Smrtnost od Rejevog sindroma je preko 30%.

Alkohol kod dece izaziva ktratkoročne i dugoročne posledice. Kratkoročne posledice su identične kao kod odraslih (poremećaj čula, poremećaj u rasuđivanju, mamurluk). Opasnije su dugoročne posledice, koje se kod dece pojavljuju mnogo lakše i u ozbiljnijem obliku nego kod odraslih – ciroza jetre, gubitak vitamina, ozbiljan nedostatak vitamina, oštećenje srca, nervnog sistema i sistema za varenje, gubitak memorije i mogućnost predoziranja.