Preduslovi za samolečenje

• Samolečenje je ograničeno lečenje koje se zasniva na određenim simptomima.
  Postavljanje tačne dijagnoze je klučno za svako lečenje, a mogućnost za postavljanje samodijagnoze je neophodan preduslov za samolečenje. Alternativa samodijagnozi je i odlazak u apoteku farmaceutu koji je osposobljen za dijagnostifikovanje jednostavnijih bolesti, a u slučaju da se radi o težoj bolest, farmaceut će uputiti pacijenta na lekara. (Napomena autora: U apotekama pored farmaceuta rade i farmaceutski tehničari koji nisu školovani za postavljanje dijagnoza. Još strašnije, u apotekama sve češće rade vlasnici apoteka koji nisu ni farmaceuti ni farmaceutski tehničari, ali pećutkuju svoje pravo obrazovanje i jako vole da preuzimaju ulogu kako farmaceuta tako i lekara. Najdrastičniji je primer vlasnice jedne apoteke na Novom Beogradu koja je inženjer rudarstva a predstavlja se kao lekar.) Kod hroničnih bolesti bitna je povremena poseta lekaru koji će, ako je potrebno, povremeno modifikovati terapiju.
• Dostupnost sveobuhvatnih i razumljivih informacija o medicinsko-farmaceutskim proizvodima preduslov je njihove efikasne i bezbedne primene.
  Osim mogućnosti da se dobije informacija od farmaceutskog i medicinskog osoblja, bitno je da sva uputstva za upotrebu lekova za samolečenje budu napisana tako da su razumljiva i laiku. U zemljama Evropske unije su uputstva za pacijente pisana krupnijim slovima i razumljivim jezikom nego uputstva za farmaceute i lekare.
• Ni jednog trenutka se ne sme zaboraviti mogućnost obraćanja lekaru.
  U svakom trenutku pacijent ima mogućnost da prekine samolečenje i obrati se lekaru. Mogućnost samolečenja neke bolesti ne znači da su pacijenti sa tom bolešću prepušteni sami sebi.

Opasnosti od samolečenja

• Interakcije leka. Svaki lek utiče na dejstvo dugog leka koji se uzima istovremeno. Ovi uticaju su različiti – isti lek može pojačati dejstvo jednog leka, smanjiti dejstvo drugog, i potpuno izmeniti dejstvo trećeg leka. U uputstvu za upotrebu leka uvek postoji sekcija „Interakcije“, koju treba pročitati, a po potrebi se konsultovati sa lekarom ili farmaceutomna ovu temu. Kada pacijent koji koristi neki lek za samolečenje ode kod lekara zbog drugih tegoba, uvek treba da navede sve lekove koje već koristi, bilo da ih je prepisao lekar ili ih pacijent samostalno uzima. Hronični i stariji bolesnici i deca imaju veći rizik od interakcija.
• Kontraidikacije (slučajevi i stanja kod kojih se lek ne sme primenjivati) mogu biti posledice određenih stanja o kojima pacijent koji primenjuje samolečenje ne zna, ili nije upoznat da se lek ne sme primenjivati u takvim stanjima. Na primer – veliki broj pacijenata nije svestan da acetilsalicilna kiselina (Aspirin) produžava vreme krvarenja.
• Neželjene reakcije na lek koje mogu biti posledica nepravilne primene leka.
• Maskiranje simptoma ozbiljne bolesti i onemogućavanje uspostavljanja rane dijagnoze zbog dejstva primenjenog leka.